Ošo je pristupio meditaciji na jedinstven i moderan način, prilagođavajući je potrebama savremenog čoveka. Njegova filozofija meditacije zasniva se na ideji da se tradicionalne metode meditacije, koje su često pasivne i usmerene na tišinu, ne mogu odmah primeniti na ljude koji su pod stalnim stresom i emocionalnom napetošću. Stoga je Ošo razvio „aktivne meditacije“ koje su imale za cilj da oslobode potisnute emocije i pripreme telo i um za stanje tišine i svesnosti.
Ključni koncepti Ošove meditacije
Meditacija kao „stanje ne-uma“: Ošo je naglasio da meditacija nije koncentracija, razmišljanje ili kontemplacija, već stanje „ne-uma“, potpuno odsustvo misli. To je stanje u kojem osoba postaje „svedok“ misli i emocija, posmatrajući ih bez osuđivanja ili identifikacije.
„Zorba Buda“: Jedan od Ošovih najvažnijih koncepata je ideja „Zorbe Bude“, simbioze zemaljskog, radosnog i senzualnog dela čoveka (Zorba) sa meditativnim, svesnim i mirnim delom (Buda). Njegove meditacije su osmišljene da pomognu pojedincu da uspostavi ravnotežu između ova dva pola.
Glavne Ošove tehnike
Ošo je razvio brojne tehnike meditacije, od kojih su neke od najpoznatijih:
Dinamička meditacija: Ova jednočasovna jutarnja meditacija u pet faza je najpoznatija Ošova tehnika. Sastoji se od intenzivnog disanja, katarze (oslobađanja potisnutih emocija kroz vrištanje, plakanje, smeh), skakanja, tišine i plesa. Cilj je oslobađanje stresa i napetosti kako bi se postiglo stanje duboke tišine i opuštanja.
Kundalini meditacija: Ova večernja meditacija takođe traje sat vremena i ima četiri faze: tresenje tela, ples, tišina i ležanje. Tresenje tela pomaže u oslobađanju energije i napetosti. Slično dinamičkoj meditaciji, cilj je oslobađanje blokada i postizanje unutrašnjeg mira.
Nadabrahma meditacija: Ovu meditaciju je Ošo opisao kao „drevnu tibetansku tehniku humkanja“. Izvodi se dok sedi i ima tri faze. Prvo, humkate (hm-ing), a vibracija se oseća po celom telu. Zatim se izvode kružni pokreti rukama i na kraju, ostajete mirni i posmatrate. Cilj je stvaranje unutrašnje harmonije i ravnoteže.
Neke druge poznate tehnike: Mandala meditacija, Nataradž meditacija, Gurušankar meditacija i Mistična ruža.
Razlika od tradicionalne meditacije
Glavna razlika između Ošove i tradicionalne meditacije leži u aktivnosti. Dok većina tradicionalnih meditacija počinje sedenjem u tišini, Ošo je verovao da je savremeni čovek previše opterećen unutrašnjim nemirom da bi to odmah postigao.
Tradicionalna meditacija (kao što je Zazen) često zahteva statičnost, disciplinu i dugotrajnu praksu kako bi se smirio um.
Ošove aktivne meditacije koriste fizičko kretanje, katarzu i zvuk kao početne faze. Tek nakon što se energija oslobodi, prelazi se u pasivnu fazu tišine i posmatranja.
Ošo je meditaciju video kao praktičan i neophodan alat za preživljavanje u savremenom svetu, a ne samo kao duhovnu praksu. Njegove tehnike su osmišljene da budu pristupačne i efikasne za svakoga, KLIKNITE NA OVAJ LINK, DA NARUCITE KNJIGU OD OSHA! bez obzira na prethodno iskustvo ili uverenja.